уторак, 10. новембар 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика
Економска политика
Економска политика

Страни инвеститори у потрази за профитом одлазе кад нестане субвенција и поскупи домаћа радна снага

Зорица Синадиновић   
петак, 06. новембар 2026.

Током 2025. Србију је напустило много страних инвеститора који су добили субвенције за отварање радних места. Последњих дана интензивно се говори о одласку компанија "Вали" и "Дрекслмајер" због чега ће више од 1.500 људи остати без посла. Стручњаци кажу да је затварање погона у Србији последица лоше вођене економске политике субвенционисаног довођења страних инвеститора који су овде желели да искористе погодности и јефтину радну снагу, а сада то исто траже на другим тржиштима.

 
Економска политика

Да ли је приступање ЕУ за земље истока “слатка крофна”, или “рупа у крофни”?

НСПМ   
недеља, 18. октобар 2026.

Када се све стави на тас, аутори закључују да не може да се каже да су економски ефекти на исток ЕУ негативни, али ни да су у салду ни позитивни

 
Економска политика

Невидљива Србија - лице и наличје председникове "бриге о сиромашнима и угроженима" (II)

Драган Маршићанин   
петак, 10. јул 2026.

Пре око три године државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек је изјавио да ће некадашње ковид болнице постати палијативни центри. Наравно, оне то нису постале

 
Економска политика

Утицај ратних сукоба на Блиском истоку на цену нафте - Енергетска паника пред вратима

Сања Филиповић   
четвртак, 26. март 2026.

Уколико се тренутни раст цена нафте стави у контекст тренда цена нафте у дужем временском периоду, може се закључити да су скокови цена нафте, који су изазвани геополитичким шоковима и привременим поремећајима у снабдевању, били краткотрајног карактера

 
Економска политика

Шта доноси трговински споразум ЕУ и Индије - Препакивање глобалне економске моћи

Огњен Радоњић   
среда, 11. фебруар 2026.

За један пројекат прихвата европске стандарде, за други кинеске услове, а у позадини стално води рачуна да не пређе америчке црвене линије. Живимо у простору где се моћни спољашњи режими сударају, а наш избор се своди на расподелу штете која настаје из судара великих, али и средњих сила.

 
Економска политика

Да ли је у мађарском МОЛ-у пронађено решење за НИС које би могло задовољити и Москву и Вашингтон и Београд?

Дмитриј Скворцов   
уторак, 23. децембар 2025.

Ако МОЛ уђе у власничку структуру НИС-а, део мађарског дизела и бензина може се стабилније усмерити ка Србији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Црној Гори

 
Економска политика

Неолиберализам пропао свуда - сем у главама српских економиста

Јован Б. Душанић   
субота, 29. новембар 2025.

За последњих четврт века две највеће економије света замениле су своја места. Док је економије САД 2000. имала за 38% већи БДП од Кине, сада (2024) је у Кини БДП за 31% већи него у САД.

 
Економска политика

Зашто са привредом у већини земаља нешто озбиљно није у реду – приказ књиге Мирослава Н. Јовановића и Данијеле З. Деспотовић

Рајко Томаш   
четвртак, 15. мај 2025.

Економисти годинама не могу да предвиде будућа кретања, што је основа за вођење економске политике. Нису предвидели ни финансијску кризу, ни да ће мере штедње повећати јавни дуг. Између осталог, баш те и друге противречности анализирају аутори књиге Мирослав Н. Јовановић и Данијела З. Деспотовић

 
Економска политика

Циљеви санкција САД НИС-у - удар на успешну панчевачку рафинерију, откуп и продаја фирме другом купцу и прекид чврсте енергетске везе Русије и Србије

Живан Лазић   
петак, 20. децембар 2024.

Можда је циљ да се добра фирма откупи и потом прода другом купцу и тако прекине чврста енергетска веза Русије и Србије, како је, у невешто прикривеној форми, пожелео и амерички амбасадор Хил

 
Економска политика

Шта добија Србија од пројекта "Јадар"? Ризик велики, а добит мала и неизвесна

Зоран Дракулић, Бошко Мијатовић, Даница Поповић и Дејан Шошкић   
недеља, 06. октобар 2024.

На основу економске и финансијске анализе, као и због огромних ризика везаних за његово евентуално спровођење, Пројекат Јадар није оправдан и треба бити обустављен

 
Економска политика

Повратак Кејнса или како је дуга рука државе победила невидљиву руку тржишта

Драгован Милићевић   
субота, 24. октобар 2026.

Дуга рука државе има економског смисла када покреће неискоришћене ресурсе и спречава да привремени пад прерасте у трајни губитак производње, знања и запослености

 
Економска политика

Фиксни курс је погубан за српску привреду - динар је прецењен за око 50 одсто, што одговара само увозницима

Мирослав Н. Јовановић   
среда, 22. јул 2026.

Само на основу разлике у стопи инфлације у Србији и еврозони, динар је прецењен за око 50 одсто, што одговара само увозницима, а отежава посао извозницима. Проблем за власт је што би девалвација значајно смањила БДП у еврима, а још дуго не би било ништа од обећане просечне плате веће од 1.000 евра

Ко љуби новце. Неће се заситити новаца;

И ко љуби богатство, неће имати користи од њега.

Књига Проповједникова 5:10

Део такозване „европске бајке“ је и питање будућности евра. Монетарна интеграција је круна свеукупне интеграције. Тако је представљен и евро. Идеја је одлична, али је постављена на политичкој нагодби која нема утемељења у економској теорији и монетарној историји. Евро није заснован на темељима заједничког буџета и на аутоматским трансферима онима који су у кризи, као што то предлаже и налаже теорија, али и богато искуство.

Краткорочно поправљање свеукупног система евра личи на крпљење зарђале и бушне кофе ханзапластом. Због тога садашња структура евра представља једну од најозбиљнијих кочница раста економије и запослености у ЕУ.

Како је Србија на мала врата увела евро

У намери да се приближи ЕУ, Србија је на мала врата увела евро 2012. кроз одржавање фиксног девизног курса. То је погубно за српску привреду јер се на тај начин даје подршка увозницима, а отежава посао домаћим извозницима јер је динар видно прецењен. Само на основу разлике у брзини инфлације, динар је прецењен за око 50 одсто и толика би требало да буде девалвација, али и снижење друштвеног производа Србије израженог у еврима. Али у том случају још дуго времена не би било ништа од обећане просечне плате у Србији веће од 1.000 евра.

Евро није заснован на темељима заједничког буџета, а краткорочно поправљање система личи на крпљење зарђале и бушне кофе ханзапластом. Због тога садашња структура евра представља једну од најозбиљнијих кочница раста економије и запослености у ЕУ

Народна банка Србије, али и многи економисти и политичари не знају или не схватају да се снага националне валуте не огледа у томе какав је учинак и курс новца на девизном тржишту, већ како домаћи новац подстиче преображај домаће економије у погледу текућих и будућих економских и технолошких изазова, потреба и згода. Овакав прецењени курс динара то не може, нити ће бити у стању да то учини.

У својим ретким обраћањима јавности садашњи гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић увек лепо чита текст о активностима Народне банке. Тај припремљени текст је брушен филигранским језиком и високо је стручан. Ту нема много примедбе што се тиче текста. Занимљиво би било да гувернер затвори своје списе и непосредно одговара на питања присутне стручне и медијске јавности.

НБС, многи економисти и политичари не знају или не схватају да се снага националне валуте не огледа у томе какав је курс на девизном тржишту, већ како домаћи новац подстиче преображај домаће економије у погледу текућих и будућих економских и технолошких изазова и потреба

Једна је ствар бити у управи пословне банке која прима улоге и одобрава кредите грађанству, предузећима и држави што је захтеван, одговоран и јако тежак посао. Потпуно је друга ствар бити гувернер централне банке на месту на којем је некада седео легендарни Лаза Пачу. За то је потребно и другачије искуство, образовање и дар.

Зашто је због свадби поскупео кромпир, а није повећана цена рузмарина

Да није тако, не бисмо чули бисере гувернера који каже да је „кромпир поскупео 152 одсто због свадби“. Сви се питају какве су то српске вегетаријанске свадбе? И зашто нема извештаја о томе колико је поскупео рузмарин?

Да се не заборави, Европа је пуна историјских примера монетарних интеграција које су се распале. Заједнички новац је у европским композитним државама (Аустроугарска, Совјетски Савез, Чехословачка, Југославија…) и монетарним унијама имао ограничено трајање. Латинска монетарна унија од 1865. до 1927. била је засновани на злату као на нечем реалном, па је ипак пропала. Евро је заснован на за сада прихваћеној изјави и обећању, али само на папиру.

Млади се у Европи не сећају, али само мало старији једва могу да се сете колико је различитог националног новца прошло кроз њихове руке. Француска, један од основних темеља ЕУ и монетарне интеграције, у тешкој је финансијској кризи због огромног дефицита и у буџету и због државног дуга. По речима Ерика Ломбарда, министра економије и финансија, Француска се „приближава финансијском спасавању од стране ММФ-а“.

Заједнички новац је у европским композитним државама имао ограничено трајање. Латинска монетарна унија од 1865. до 1927. била је засновани на злату као на нечем реалном, па је ипак пропала, док је евро заснован само на обећању

Улазак ММФ у вођење националне економске политике је јако лош знак да државне власти нису способне да самостално воде успешну националну економску политику. ММФ није никоме донео срећу и радост. Веродостојност Француске се круни, јер јој сада финансијска тржишта дају позајмнице под неповољнијим условима од оних које дају Грчкој.

Финансије су у ЕУ у тако лошем стању да је ММФ подстакао државе да преиспитају своје политике и друштвене обавезе због могуће „експлозије дугова“. Историја се понавља.

Аутор је предавач међународне економије на Универзитету у Женеви и редовни члан Матице српске

(Радар)

 
Економска политика

Невидљива Србија - лице и наличје председникове "бриге о сиромашнима и угроженима" (I)

Драган Маршићанин   
недеља, 05. јул 2026.

Шта бисте рекли да видите Беливука како сиромаху испред цркве удељује педесет динара? Да је добар човек који брине о сиромашнима?

 
Економска политика

Терет пољопривредних кредита - од развојне прилике до финансијског уског грла

Иван Смајловић   
субота, 21. фебруар 2026.

Усвајањем посебног закона, системском интеграцијом и јасно дефинисаним корацима, Србија би могла да затвори један од најтежих поглавља своје пољопривредне политике и да врати достојанство, сигурност и перспективу пољопривредницима

 
Економска политика

Монографија „Пројекат Јадар - литијумско-борна катастрофа” - Еколошки ризици, правне неправилности и економска неисплативост

Група аутора   
четвртак, 29. јануар 2026.

Рудник и пратећа инфраструктура захватили би стотине хектара плодног, водом богатог и насељеног подручја, у којем живи око 20.000 људи, док би загађење ваздуха, земљишта и вода могло да се прошири и ван саме локације.

 
Економска политика

Зомби неолиберализма бауља унаоколо

Џозеф Штиглиц   
понедељак, 22. децембар 2025.

Постоје и економисти који и даље заговарају неолиберализам, али тај експеримент је трајао 45 година. Требало је да доведе до бржег економског раста, да би се затим по 'теорији сливања' богатство спустило наниже. И шта смо имали? Огроман раст неједнакости 

 
Економска политика

Економско успоравање Русије - цена рата или рестриктивније монетарно-фискалне политике?

Горан Николић   
недеља, 25. мај 2025.

Од краја 2024. се значајно успорио раст руске привреде. Спорно је колико ће то успоравање заиста бити и да ли ће утицати на ратне или мировне напоре у погледу сукоба у Украјини.

 
Економска политика

Спољни утицај у Србији - како је домаћа економија подељена странцима?

Љиљана Буквић, Кристина Бонџулић   
понедељак, 03. фебруар 2025.

Србија је позната по давању издашних бенефита страним инвеститорима, упркос чињеници да бројне компаније које нису у домаћем власништву дају минималне зараде и немају адекватан третман према запосленима

 
Економска политика

Одговор Рио Тинту - Наведите на шта сте потрошили 500 милиона долара за које тврдите да сте до сада већ уложили у пројекат „Јадар“

Борис Беговић   
четвртак, 17. октобар 2024.

Лично намеравам да се попнем на главу Рио Тинту, између осталог и текстовима попут овог, све док им не видим леђа.

 
Економска политика

Колико нас стварно коштају Вучићеви пројекти - актуелна власт скоро утростручила дуг са 2150 на 5750 евра по глави становника

Милан Ћулибрк   
субота, 06. јул 2024.

Само за камате на државни дуг порески обвезници Србије мораће ове године да обезбеде 1,56 милијарди евра.

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 1 од 36
СВИ ТЕКСТОВИ У РУБРИЦИ

Анкета

Да ли мислите да ће нова Влада Србије бити формирана до 15. децембра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер