понедељак, 09. новембар 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У САД се одржавају избори на којима се бирају 435 чланова Представничког дома Конгреса и 35 сенатора, а у 36 савезних држава и гувернери
Хроника

У САД се одржавају избори на којима се бирају 435 чланова Представничког дома Конгреса и 35 сенатора, а у 36 савезних држава и гувернери

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 03. новембар 2026.

 У Сједињеним Америчким Државама одржавају се избори за чланове Представничког дома Конгреса, 35 сенатора, а у 36 савезних држава бираће се и гувернери. Републиканци тренутно у Представничком дому имају тесну већину од 218 места, а контролишу и Сенат са 53 сенатора. Према подацима Универзитета на Флориди своје право да гласа унапред искористило је око 54,5 милиона бирача.

Становници САД на изборима бирају свих 435 чланова Представничког дома Конгреса и 35 сенатора, а у 36 савезних држава бираће се и гувернери.

На овим изборима требало је да се изаберу 33 сенатора, али ће се на ванредним изборима бирати и сенатори из Флориде и Охаја, који ће заменити америчког државног секретара Марка Рубија и потпредседника САД Џеј Ди Венса.

У Представничком дому републиканци сада имају тесну већину од 218 места, а контролишу и Горњи дом Конгреса са 53 сенатора.

Унапред гласало 54,5 милиона бирача

Према подацима Универзитета на Флориди, закључно са недељом већ је гласало 54,5 од око 210 милиона регистрованих бирача.

Универзитет на Флориди је саопштио да је 29,5 милиона људи гласло на бирачким местима, док је 23 милиона бирача искористило могућност да гласају поштом.

Од 35 места у Сенату, о којима се одлучује у уторак, 22 држе републиканци, а 13 демократе, а предвиђа се да ће исход сутрашњих избора за Сенат зависити од резултата у Аљасци, Ајови, Канзасу, Мејну, Мичигену, Охају и Тексасу.

У садашњем сазиву демократе у тих седам држава имају само сенатора из Мичигена, а да би имали шансу да преузму контролу Горњег дома, мораће да задрже сенаторе из 13 држава и да републиканце победе у четири "њихове" државе.

Последње анкете показују да од тих седам држава, које ће одлучити ко ће контролисати Сенат, демократе воде у пет – Канзасу, Мејну, Охају, Тексасу и Аљасци.

Стручњаци су, међутим, више пута упозоравали да су анкете у прошлости умеле да погреше, али истичу да би победе у неколико од тих седам држава представљале велики успех за демократе, посебно ако се зна да су последњи пут имали сенатора из Канзаса 1932, а из Тексаса 1988. године.

(РТС)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће нова Влада Србије бити формирана до 15. децембра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер